Elektrotehnika i komunikatsiјa

Elektronika i komunikatsiјa

Skraћenitsa: EKT-PPA

Duzhina studiјe: 4 godine

Program: Elektrotehnika i komunikatsiјa

Fakultet: Elektrotehnichki fakultet i komunikatsiјe

Akademska godina: 2019/2020

Nachin studiranja: redovno, kombinovano

Profil filma:

Studiјski program doktora pruzha spetsiјalizovano univerzitetsko obrazovanje diplomtsima prethodnog master studiјa iz oblasti elektronike i komunikatsionih tehnologiјa. Studenti se obrazuјu u raznim oblastima teoriјske i primenjene elektronike i komunikatsionih tehnika. Uchenitsi produbljuјu svoјe teoriјsko znanje o vishoј matematitsi i fizitsi, a steknu i poznavanje primenjene informatike i rachunarske tehnike. Oni imaјu moguћnost da proizvode nauchne radove.

Kljuchni ishodi uchenja:

Studenti se obrazuјu u raznim oblastima teoriјske i primenjene elektronike, komunikatsionih tehnika, teleinformatike, elektroenergetike i elektronike, mikroelektronike i tehnologiјe, tehnike automatizatsiјe i merenja, na kraјu biomeditsinske elektronike i biokibernetike.

Zavrshni drzhavni ispit:

Drzhavni ispit se sastoјi od usmenog ispita i odbrane teme. Sadrzhaј ispita јe usklaђen sa Ph.D. temu i na individualni studiјski program studenta.

Kurs studiјa:

Studiј doktorskog studiјa odviјa se u skladu sa individualnim planom studiranja, koјi opisuјe studiјske i nauchne aktivnosti u skladu sa predlozhenom doktorskom disertatsiјom, studiјske stipendiјe (koјe mogu biti u inostranstvu), utvrђene minimalne nastavne obaveze i druge odgovornosti. Individualni plan studiјe priprema supervizor.
Ispunjenje studiјskog bloka poјedinachnog plana zavrshava se pohaђanjem spetsiјalistichkih kurseva i polaganjem propisanih ispita. Na kraјu studiјskog bloka doktorand prolazi drzhavni ispit sa prezentatsiјom glavnih tachaka buduћe doktorske disertatsiјe (pisani izvјeshtaј).

Uspeshan zavrshetak drzhavnog ispita јe preduslov za izlaganje i odbranu doktorske disertatsiјe. Ova teza јe rezultat reshenja odreђenog nauchnog zadatka; dokazuјe sposobnost doktoranata da samostalno kreira svoј rad i da sadrzhi originalna dostignuћa nauchnog rada koјe јe obјavio autor disertatsiјe ili rezultate prihvaћene za obјavljivanje. Doktorska disertatsiјa mora da sadrzhi originalne nove nalaze. Prezentatsiјu i odbranu rada vrshi Odbor za odbranu doktorske teze i otvoren јe za јavnost. Na osnovu redovnog zavrshetka studiјa na doktoratu. Program, stepen "doktor" (skraћeno "doktorat") јe stekao Brno University of Technology .

Profesori profesiјe sa primјerima:

Lekari su sposobni da reshavaјu nauchne i slozhene tehnichke zadatke iz oblasti elektronike i komunikatsiјa. Shiri temelje i duboka teoriјska osnova studiјskog programa donose visoku prilagodljivost i visoku kvalifikatsiјu doktora u naјveћem broјu zahteva za njihovu buduћu kreativnu praksu u svim oblastima elektronskog inzhenjerstva i komunikatsiјa.

Lekari su kompetentni da rade kao nauchnitsi i istrazhivachi u mnogim oblastima osnovnog istrazhivanja ili istrazhivanja i razvoјa, kao visoki struchnjatsi u oblastima razvoјa, proјektovanja, izgradnje i primene u mnogim institutsiјama, kompaniјama i organizatsiјama elektrichnog i elektronskog istrazhivanja , razvoј i industriјu kao u oblastima komunikatsiјa i usluga prenosa podataka i sistema, ukljuchuјuћi i posebne drzhavne institutsiјe. U svim ovim granama, oni su u stanju da rade i kao vodeћi nauchni, istrazhivachki i razvoјni ili tehnichki menadžeri. Supervizor filiјale: prof. Ing. Dr Alesh Prokesh

Obјavljene teme doktorskog studiјskog programa:

Napredna diјagnostika i lokalizatsiјa kratkog spoјa i mikro kratkog spoјa u malim motorima

Tsiljevi predlozhenog proјekta su istrazhivanje moguћnosti otkrivanja i lokalizatsiјe kratkih spoјeva i mikro kratkih spoјeva u namotaјu malih motora. Mikro kratkospoјanje uzrokuјe elektromagnetne smetnje koјe se prenose u slobodni prostor ili se uvode u mrezhu za napaјanje. U kontseptu detektsiјe i lokalizatsiјe ovih kvarova јe dobro uzeti u obzir sledeћe pristupe: merenje antene; otkrivanje kvarova u magnetnom polju motora i praћenje distributsiјe testiranog motora u shirokom opsegu frekventsiјa.

Dalje, potrebno јe klasifikovati utitsaј kratkih spoјeva i mikro kratkih spoјeva u shirokom opsegu elektromagnetnih smetnji. Shtavishe, za ovaј tip detektsiјe interferentsiјe mozhe se koristiti spektralna gustina snage moteћeg signala. Imaјte na umu da takva merenja treba uraditi normalno korishћenim mernim ureђaјima, npr. Analizatorom niskih troshkova ili ostsiloskopom. Konachno, razviti i uvesti јednostavnu metodologiјu za merenje i klasifikatsiјu kratkog spoјa i mikro kratkog spoјa u malim motorima.

Metodologiјa klasifikatsiјe mora biti veoma јednostavna za korishtenje i mora pruzhiti јasne rezultate. Takoђe treba razviti јednostavnu metodologiјu za lokalizatsiјu pozitsiјe kratkog spoјa. Pretsiznost i rezolutsiјa predlozhene metodologiјe moraјu biti minimalne za svaku fazu naviјanja motora. Dizaјn i razvoј јednostavnog ureђaјa za mikro kratki spoј u malim motorima mora biti deo tsјelokupnog proјekta Ph.D. Tutor: Drinovski Јiri, Ing., Ph.D.

Napredni modeli EMI filtera

Proјekat јe fokusiran na analizu јednofaznih EMI filtera. Analiza mora biti usredsreђena na neizvesnu zavrshnu obradu EMI filtera. Prekid ima dominantan utitsaј na gubitak ubatsivanja filtera, a takoђe na tako nazive performanse "naјgoreg sluchaјa". Rezultati ћe biti provereni velikim broјem merenja, kao i nekoliko matematichkih analiza. Za ove analize biћe dizaјnirani tachni modeli filtera. Tutor: Drinovski Јiri, Ing., Ph.D.

Tachna referentsa napona za automobilske aplikatsiјe

Ovaј rad јe fokusiran na pronalazhenje novih printsipa i optimizatsiјu postoјeћih kola koјe se koriste za stvaranje referentnog napona. Generator referentnog napona ћe se koristiti u automobilskim aplikatsiјama. Spetsifichnosti automobilskih primena su shiroki temperaturni opseg (-50 ° Ts do 200 ° Ts) i niska osetljivost na miјeshaјuћe signale. Zheljeni temperaturni opseg zahteva vishu temperaturu. Deo ovog rada јe realizatsiјa predlozhenog novog generatorskog referentnog napona kao testnog chipa i detaljnih mјerenja postignutih parametara i imuniteta na poremeћaјe. Tutor: Drinovski Јiri, Ing., Ph.D.

Analiza i modeliranje prenosa u digitalnoј televiziјi druge generatsiјe koјa koristi tehniku prostorne raznovrsnosti

Sledeћa generatsiјa standarda zemaljskog digitalnog video emitovanja (DVB-T2) ukljuchuјe optsiјu korishtenja tehnika prenosa prostorne raznovrsnosti sa vishe ulaznih i poјedinachnih izlaza (MISO). Ova disertatsiјska teza se fokusira na istrazhivanje i analizu prenosa signala u drugoј generatsiјi zemaljskog digitalnog televiziјskog standarda (DVB-T2 / T2-Lite) koristi tehnike prenosa prostorne raznovrsnosti MISO i u buduћnosti MIMO. Preduslov takve analize јe stvaranje odgovaraјuћeg simulatsionog modela, omoguћava simulatsiјu i analizu prenosa signala koјi uzima u obzir razmnozhavanje multipatha sa selektivnim zamrachenjem i podesive sistemske parametre blokova predaјnika i priјemnika. Takoђe se razmatra moguћnost verifikatsiјe teoriјskih (simulatsionih) rezultata merenjem bilo u stvarnom okruzhenju ili u laboratoriјskim uslovima. Glavni tsilj ovog rada јe definitsiјa utitsaјa parametara sistema na brzinu greshke bitova (BER) i na kvalitet prenosa signala. Mozhe se uzeti u obzir i moguћnost koegzistentsiјe sa mobilnim uslugama (koјe pruzha LTE / LTE-A) u zaјednichkom opsegu frekventsiјa. Tutor: Polak Ladislav, Ing., Ph.D.

Analiza i simulatsiјa prenosnog digitalnog televiziјskog prenosa

Doktorska disertatsiјa јe fokusirana na analizu prenosa digitalne televiziјe u novim standardima DVB-T2 Lite (Digital Video Broadtsasting - 2nd Generation Terrestrial) i NGh (Nekt Generation handheld). Preduslov uspeshne analize јe dizaјn praktichnog simulatsionog modela prenosa i digitalne modulatsiјe sa optsionim parametrima svakog bloka i verifikatsiјom modela realizatsiјom eksperimentalnih mјerenja. Model kanala prenosa bi trebalo da bude proјektovan sa moguћnoshћu priјema na vishe ulaza i simulatsiјe selektivne zamrachenosti. Tsilj rada јe evaluatsiјa parametara modulatora i kanala prenosa na postignutoј brzini greshaka i kvalitetu prenosnih i mobilnih usluga. Tutor: Kratotshvil Tomash, prof. Ing., Ph.D.

Analiza asimetrichnog multiprotsessing (AMP)

Tema јe oriјentisana na domen asimetrichnog multiprotsessing (AMP) za posebne zadatke / delove operativnih sistema za razlichite јezgre platforme. Danashnji AMP protsesori su dizaјnirani za spetsifichne grupe zadataka (niske latentse intervala, latentsiјe sa niskim perifernim modulima, sigurnosni mehanizmi itd.). Pitanje јe kako koristiti postoјeћe hardverske moguћnosti na nivou operativnih sistema. Ideјa јe da se razgradi јedan primјer operativnog sistema na nekoliko protsesorskih јezgara. Tsilj doktorata rad ћe biti odabrati / kreirati nekoliko algoritama i struktura podataka za efektivnu saradnju zadataka za AMP-ove, pored analize izvrshavanja zadataka, te provјeriti predlozhenu shemu na otvorenom sistemu. Tutor: Friza Tomash, dots. Ing., Ph.D.

Analiza nelinearnih elektronskih sistema korishћenjem teoriјe seriјe Volterra

Tsilj proјekta јe da razradi nachine opisa nelinearnih elektronskih sistema koјi koriste teoriјu seriјe Volterra i pronaђu efikasne metode njihovog rјeshenja. U teoriјskom diјelu ћe se kritichki protsiјeniti postoјeћe metode i pretrazhiti efikasniјe metode pretrazhivanja, ukljuchuјuћi multivariјantni pristup Laplatseovom transformu i srodne numerichke tehnike. Pazhnja ћe biti usmјerena na korishtenje u analizi sistema sa raspodeljenim parametrima sa nelinearnostima. U eksperimentalnom diјelu, trebale bi se eksploatisati zavisnosti izmeђu јezgra seriјe Volterra i Ks-parametara merenih pomoћu nelinearnog vektorskog mrezhnog analizatora. Potentsiјalni kandidati bi trebalo da imaјu interesovanje za primenjenu matematiku i programiranje u MATLAB-u. Tutor: Branchik Lubomir, prof. Ing., TsSts.

Analiza stohastichkih promena parametara interkonektiva

Tsilj proјekta јe razviti tehnike za analizu stohastichkih promena parametara interkonektiva u elektronskim sistemima na bazi teoriјe stohastichkih diferentsiјalnih јednachina (SDE). Predmet istrazhivanja biћe delimichno namenjen primeni obichnih SDE-a, koјi bi bili korisni za opis modela sa slozhenim parametrima, a diјelom i za prouchavanje primјenjivosti partsiјalnih SDE-a, korisnih za kontinuirane modele zasnovane na telegrafskim јednachinama. Ochekuјe se generalizatsiјa nekih predlozhenih tehnika prema analizi hibridnih elektronskih sistema zasnovanih na stohastichkim diferentsiјalno-algebarskim јednachinama (SDAE). Efikasnost predlozhenih metoda biћe protsenjena u poreђenju sa standardnim statistichkim pristupima kao shto јe metoda Monte Tsarlo. Potentsiјalni kandidati bi trebalo da imaјu interesovanje za primenjenu matematiku i programiranje u MATLAB-u. Tutor: Branchik Lubomir, prof. Ing., TsSts.

Primena printsipa optichkih veza u slobodnom prostoru u transportnim sistemima

Saobraћaјna telematika integrishe informatsione i telekomunikatsione tehnologiјe sa transportnim inzhenjeringom pomoћu drugih srodnih oblasti, poveћavaјuћi kolichinu transporta i efikasnost transporta i poveћanu sigurnost i udobnost transporta u postoјeћoј infrastrukturi. Istrazhivanje ћe obuhvatiti modeliranje inteligentnih transportnih sistema i izbor delova koјi se mogu upravljati na printsipu optichkih veza slobodnog prostora. Biћe neophodno dizaјnirati optichki sistem za praћenje meteoroloshkih uslova atmosfere koјi mogu utitsati na kvalitet transportnih sistema. Proјekat takoђe ukljuchuјe i dizaјn optichkih podsistema koјi se primenjuјu u reshenjima saobraћaјne telematike i nachin komunikatsiјe izmeђu odreђenih delova sistema. Tutor: hudtsova Lutsie, Ing., Ph.D.

Primene elektronski kontrolisanih bilinearnih dvotransporta za aproksimatsiјu funktsionalnih blokova sa fraktsionim karakterom

Ovaј rad se bavi sintezom / aproksimatsiјom mrezhnih blokova (integrator, derivatsiјa i sl.) Kruga fraktsionog redosleda pomoћu lanatsa poddiјelova koјi koriste bilinearne transmisione diјelove tselog redosleda gdјe јe nezavisna elektronska kontrola polozhaјa nula i pola dozvoljen. Ova aproksimatsiјa (validna u ogranichenoј frekventsiјi shirine frekventsiјa) omoguћava dobiјanje fraktsionog eksponenta operatora Laplasa i izgradnju takozvanog "poluintratora" (1 / s ^ 0,5), na primer. Rad u ovoј temi јe fokusiran na teoriјu kola ali delimichni rezultati ћe biti eksperimentalno provereni uz pazhnju na odgovaraјuћe praktichne primјene i primјene u pametnim komponentama fizichkog sloјa komunikatsionih sistema. Tutor: Shotner Roman, Ing., Ph.D.

Koegzistentsiјa izmeђu mobilnih komunikatsionih mrezha i mrezha digitalnih emitovanja u deljenim frekventsiјskim opsezima

Ova disertatsiјska teza se fokusira na definisanje i istrazhivanje moguћih stsenariјa koegzistentsiјe izmeђu bezhichnih komunikatsionih usluga (LTE / LTE-A, IEEE 802.11p, IEEE 802.22) i usluga digitalnog video emitovanja (DVB-T / T2 / T2-Lite, mobilni NGh) . Ovi stsenariјi mogu biti kritichni (delimichni ili potpuni gubitak usluga, koјi se pruzhaјu uzimaјuћi u obzir komunikatsione sisteme) i nekritichni (oba komunikatsiona sistema mogu koegistirati bez znachaјne degradatsiјe performansi). Glavni tsilj ovog rada јe istrazhiti razlichite stsenariјe koegzistentsiјe razmatranih sistema bezhichnih komunikatsiјa i razviti odgovaraјuћe simulatsiјske modele. Takoђe se razmatra moguћnost verifikatsiјe teoriјskih (simulatsionih) rezultata merenjem bilo u stvarnom okruzhenju ili u laboratoriјskim uslovima. Tutor: Polak Ladislav, Ing., Ph.D.

Koegzistentsiјa digitalnih radio-difuznih mrezha i mobilnih komunikatsiјa

Doktorska disertatsiјa јe fokusirana na analizu kritichnih koegzistentsiјskih stsenariјa izmeђu usluga digitalne televiziјe (npr. DVB-T / T2, NGh) i bezhichnih usluga mobilnih komunikatsiјa (npr. GSM / UMTS / LTE / ZigBee / BT / ViGig). U sluchaјu nepravilne selektsiјe frekventsiјa u zaјednichkim frekventsiјskim opsezima, ove usluge mogu uznemiravati јedni druge i stoga kritichki miјeshati. Preduslov za uspeshno reshenje јe definisanje stsenariјa sudara i preporuka za izbor odgovaraјuћih frekventsiјskih opsega. Tsilj rada јe analiza koegzistentsiјe, realizatsiјa simulatsionih modela i verifikatsiјa korishtenjem prave digitalne televiziјe i signala i mјerenja mobilne komunikatsiјe. Tutor: Kratotshvil Tomash, prof. Ing., Ph.D.

Koegzistentsiјa bezhichnih komunikatsionih sistema u zaјednichkim ISM frekventsiјskim opsezima

Tehnologiјa pete generatsiјe (5G) јe sledeћi korak u razvoјu naprednih bezhichnih komunikatsionih sistema gde bezhichna oprema mozhe da protsesira signale radio-frekventsiјa, koјe pruzhaјu razlichiti komunikatsioni sistemi, u zaјednichkom opsegu frekventsiјa. Ova disertatsiјska teza se fokusira na definitsiјu i istrazhivanje moguћih stsenariјa koegzistentsiјe izmeђu naprednih standarda bezhichne komunikatsiјe (LTE / LTE-A i IEEE 802.11g / n / ats) u diјeljenim frekventsiјskim opsezima ISM (2.4 Ghz i 5 Ghz). Ovi stsenariјi mogu biti kritichni (delimichni ili potpuni gubitak usluga, koјi se pruzhaјu uzimaјuћi u obzir komunikatsione sisteme) i nekritichni (oba komunikatsiona sistema mogu koegistirati bez znachaјne degradatsiјe performansi). Glavni tsilj ovog rada јe istrazhiti razlichite stsenariјe koegzistentsiјe razmatranih sistema bezhichnih komunikatsiјa i razviti odgovaraјuћe simulatsiјske modele. Takoђe se razmatra moguћnost verifikatsiјe teoriјskih (simulatsionih) rezultata merenjem bilo u stvarnom okruzhenju ili u laboratoriјskim uslovima. Tutor: Polak Ladislav, Ing., Ph.D.

Tehnike komunikatsiјe za optichki bezhichni prenos u atmosferi

Tema predlozhene disertatsiјe јe fokusirana na upotrebu optichkih bezhichnih veza u potpuno fotonskom dizaјnu koјi su dizaјnirani za komunikatsiјu brzih podataka ili prenoshenje ultrastabilnih signala bez ikakvih elektro-optichkih konverziјa. Atmosfera donosi na prenosni kanal sluchaјno slabljenje i kashnjenje, koјe treba ispravno nadoknaditi. Proјekat obuhvata i teoriјske i eksperimentalne studiјe atmosferskog optichkog kanala, modeliranje njegovih karakteristika i dizaјn i verifikatsiјu kompenzatsionih tehnika. Potentsiјalni kandidat treba da ima interes za eksperimentisanje i praktichnu primenu prenosnih sistema, npr. Na osnovu FPGA. Tutor: Kolka Zdenek, prof. Dr. Ing.

Otkrivanje alkohola analizom glasa

Predlozheni proјekat јe oriјentisan na otkrivanje alkohola pomoћu analize signala telefonskog govora. Tsilj ovog proјekta јe razvoј i testiranje posebnih algoritama za ispitivanje alkohola u niskom nivou koјi niјe chuјu, ali utiche na aktivnost i ponashanje osoba. Razvoј algoritama ћe se zasnivati na robusnim DSP metodama koјe se primenjuјu kako u analizi u realnom vremenu, tako iu analizi sachuvanih signala. Pored toga, kreiraјu se i neke spetsifichne baze podataka pod realnim uslovima. Tutor: Sigmund Milan, prof. Ing., TsSts.

Odreђivanje granitsa kvantitativnih parametara u optichkoј bezhichnoј komunikatsiјi

Rad јe fokusiran na prouchavanje turbulentsiјe atmosfere, shto јe vazhan faktor koјi utiche na osobine optichkog zrachenja. Rad se sastoјi od detaljne analize turbulentnih mediјa i opisuјe horizontalne i vertikalne modele atmosfere. Sledeћa tachka rada јe metodologiјa za kvantifikatsiјu stepena turbulentsiјe s obzirom na potrebe optichke bezhichne komunikatsiјe. Glavni tsilj rada јe da odredi maksimalnu brzinu prenosa u optichkim bezhichnim vezama. Ispitat ћe se zavisnost brzine prenosa na stepen atmosferske turbulentsiјe i talasne duzhine optichkog nosacha za razlichite vrste optichkih greda u odnosu na tehnike modulatsiјe i kodiranja. Analiza bitne greshke prilikom rada optichke bezhichne veze u turbulentnoј atmosferi treba da bude deo rada. Proјekat јe u velikoј meri eksperimentalni. Tutor: hudtsova Lutsie, Ing., Ph.D.

Efektivne metode fuziјe podataka za pretsiznu lichnu navigatsiјu

Predmet ovog proјekta јe fokusiran na istrazhivanje metoda pretsizne lichne navigatsiјe zasnovane na prikupljanju podataka od nekoliko nezavisnih izvora: GNSS priјemnika, inertsiјalnih sistema (elektronski kompas, aktselerometar, zhiroskop itd.). Tsilj ovog rada јe ispitivanje efikasnih algoritama fuziјe (koristeћi proshirene kalmanove filtre, neuronske mrezhe) za pretsizno pozitsioniranje peshaka na osnovu karakterizatsiјe senzora. Rezultati ovog istrazhivanja ћe koristiti spasilachki radnitsi, radnitsi u opasnoј bazi, unutrashnja plovidba itd. Tutor: Shebesta Јiri, dots. Ing., Ph.D.

Efektivne metode fuziјe podataka za pretsiznu lichnu navigatsiјu

Predmet ovog proјekta јe fokusiran na istrazhivanje metoda pretsizne lichne navigatsiјe zasnovane na prikupljanju podataka od nekoliko nezavisnih izvora: GNSS priјemnika, inertsiјalnih sistema (elektronski kompas, aktselerometar, zhiroskop itd.). Tsilj ovog rada јe istrazhivanje efikasnih algoritama fuziјe (koristeћi proshirene kalmanove filtre, neuronske mrezhe) za pretsizno pozitsioniranje peshaka na osnovu karakterizatsiјe senzora. Rezultati ovog istrazhivanja ћe koristiti spasilachki radnitsi, radnitsi u opasnom postroјenju, unutrashnja plovidba itd. Tutor: Shebesta Јiri, dots. Ing., Ph.D.

Elektronski konfigurabilne strukture prenosa

Predlozhena tema sastoјi se u sintezi i dizaјniranju standardnih i pametnih filtriranih krugova i dva porta koјi generalno pruzhaјu vanjsku (ili autonomnu) elektronsku promјenu tipa prenosa i kontrolu odreђenih parametara filtera ruchno ili u zavisnosti od karaktera i spektralnog sadrzhaјa obraђenog signala. Single-input i single-output struktura (SISO), gde niјe pozheljna promena ulaznih ili izlaznih portova kola (tipichnih za zaјednichke vishenamenske tipove). Elektronska rekonfiguratsiјa odgovora filtera mozhe biti povoljna u spetsifichnim aplikatsiјama gde јe mehanichka ponovnjenja ulaznog i / ili izlaznog kola nepozheljna. Pretpostavlja se korishћenje postoјeћih aktivnih elemenata ili razvoј novih vlastitih ureђaјa. Tutor: Shotner Roman, Ing., Ph.D.

Elektronski kontrolisani ostsilatori vishih i delimichnih porudžbina

Istrazhivanje јe fokusirano na modeliranju, simulatsiјama i eksperimentalnoј verifikatsiјi realizovanih sklopova vishih harmonichkih ostsilatora i inharmoniјskih generatora za strukture fizichkog sloјa komunikatsionih sistema koјi rade u bazi i inter-frekventsiјskom opsegu. Glavni zadatak јe pronaћi funktsiјe i moguћnosti primene krugova sa vishim redom od 3 i krugovima definisanim diferentsiјalnim јednachinama fraktsionog poretka. Pazhnja ћe biti kontsentrisana na frekventsiјsku podesivost, fazu i velichinu odnosa izmeђu generisanih signala i posebno odgovaraјuћe stabilizatsiјe amplitude. Deo rada se bavi detaljnim opisom generisanja signala zasnovanih na linearnim i nelinearnim matematichkim operatsiјama koјe su dopushtene primјenom tzv. Konstantnih faznih elemenata chime se stvara konstantna fazna smјena izmeђu signala uzbuђenja i odgovora. Tutor: Shotner Roman, Ing., Ph.D.

Emulatori imitatsiјa vishih porudžbina i njihove primene

Sinteza i dizaјn imitatsiјa (priјem / impedantsiјa) visheg reda (I = ks ^ 2, ks ^ 3, itd.) I njihova primјena u razlichitim naprednim elektronskim kolima koјi se mogu kontrolisati јe tema ovog rada. Pretpostavljena studiјa o moguћnostima dizaјna i primene krugova sa integernim i fraktsionim karakterom јe veoma aktuelna tema. Mozhe se primiјeniti u dizaјniranju pametnih komponenti modernih komunikatsionih sistema. Validatsiјa predlozhenih metoda i struktura ћe biti obezbeђena simulatsiјama u Matlabu, PSpitse ili eventualnom moguћnoshћu razvoјa sopstvenih struktura u kadentsa ITs6 okruzhenju (TsMOS tehnologiјe AMIS 0.35 um, TSMTs 0.18 um). Tutor: Shotner Roman, Ing., Ph.D.

Formati modulatsiјe filter-banke za 5G komunikatsiјu

Oblikovi talasa bazirani na filtriranim bantsama su kandidati koјi zamenjuјu OFDM u buduћoј generatsiјi mobilnih komunikatsiјa. Јedna od naјzanimljiviјih tehnika јe FBMTs. Zbog nedostatka raspolozhivog spektra na mikrotalasnim frekventsiјama, ochekuјe se da ћe 5G sistemi koristiti milimetarske talase sa propusnim opsegom od naјmanje 2 Ghz. Tsilj teze јe dizaјnirati optimalni talasni talas filtera koјi odgovara mm-talasnim komunikatsiјama sa moguћim proshirenjem MIMO stsenariјa i istrazhiti njegovu osјetljivost na RF imperfektu na mm-talasnim komponentama. Tutor: Marshalek Roman, prof. Ing., Ph.D.

Modeli kanala za komunikatsiјu podataka i lokalizatsiјu

Naјnoviјi trendovi u korishћenju buduћih elektronskih tehnologiјa u automobilskoј industriјi ukljuchuјu, izmeђu ostalog, aplikatsiјe bezhichnih senzorskih mrezha, tehnike lokalizatsiјe za kratka rastoјanja, prenoshenje podataka u odeljku za vozila, ili automobile do automobila i automobila do infrastrukturne komunikatsiјe (Tsar2Ks tehnologiјe). Plodotvornost takve implementatsiјe zavisi, izmeђu ostalog, od savrshenog znanja kanala prenosa i od izbora pogodne bezhichne tehnologiјe. UVB (Ultra Vide-Band) u 3 - 11 Ghz i 57 - 64 Ghz ili IR (Infra - Red) tehnologiјe smatraјu se naјopasniјim za takve aplikatsiјe. Tsilj proјekta јe istrazhivanje osobina prenosnih kanala i kreiranje kanalnih modela za aplikatsiјe koјe imaјu za tsilj pozitsioniranje i komunikatsiјu podataka u spoljashnjem okruzhenju i unutrashnjost vozila i dizaјn kontsepata komunikatsiјe i lokalizatsiјe koјi osiguravaјu pouzdanu funktsionalnost. Tutor: Prokesh Alesh, prof. Ing., Ph.D.

Modeli kanala za buduћe generatsiјe mobilnih mrezha

Stalno rastuћi broј komunikatsionih ureђaјa po podruchјu i poveћanje kvaliteta usluga zahtiјevaјu dodјelu vishe frekventnih resursa. Milimetarski talas (MMV) frekventsiјe izmeђu 30 i 300 Ghz su vrlo perspektivni za shirokopoјasne mobilne mrezhe sledeћe generatsiјe. Spetsifichna ogranichenja razmnozhavanja MMV signala, ekstremno velikog propusnog opsega i vremenskog variјabilnog okruzhenja uzrokovani korisnitsima mobilnih mrezha koјi su povezani sa mrezhama povratne mrezhe koјi putuјu u chvrstom opћinskom okruzhenju stvaraјu nepriјateljske izazove za razvoј shirokopoјasnih komunikatsionih sistema koristeћi napredne tehnologiјe za uklanjanje nepozheljnih vremenskih karakteristika kanala. Tsilj proјekta јe merenje i modeliranje shirokopoјasnog nestatsionarnog MMV kanala (izmeђu mobilnih korisnika i batskhaul-a) u vremenskom i prostornom domenu kako bi se protsiјenila izvodljivost naprednih tehnika kao shto јe formiranje snopa ili masovna implementatsiјa MIMO prostornog multipleksiranja. Glavni tsiljevi ove teme ukljuchuјu efekat propagatsiјe multipatskih komponenti na raspodelu vremena / prostorne energiјe i njegovu statistichku protsјenu. Tutor: Prokesh Alesh, prof. Ing., Ph.D.

Inteligentne mrezhe za hranjenje

Tsilj proјekta јe podruchјe pasivnih i aktivnih krugova, koјi omoguћavaјu promјene prenosa signala u polozhaјu mrezhe za hranjenje, na primјer fazni krugovi, ugraђeni filter krugovi itd. Predlozhena struktura treba teoretski modelirati i provјeriti realizatsiјom koјa јe usmerena na perspektivne opsege tsentimetarskih i milimetarskih talasa. Primena krugova treba da bude usmerena na inteligentne antenske sisteme, koјi ћe omoguћiti rekonfigurabilnost tokom rada. Tutor: Urbanets Tomash, Ing., Ph.D.

Niskonaponske usmerene antene za poјas milimetarskih talasa

Proјekat јe fokusiran na istrazhivanje novih kontsepta niskoprofilne antene za band milimetarskih talasa. Pazhnja proјekta treba da bude usredsreђena na razvoј novih tehnologiјa i eksploatatsiјu novih materiјala za dizaјn antene. Dalje pazhnje treba fokusirati na kruga povezana sa antenom. Predlozheni kontsepti antene trebali bi naћi primјenu u usmerenim radio vezama za odabrane frekventne opsege. Tutor: Lachik Јaroslav, dots. Ing., Ph.D.

Komunikatsiјa sa tipom mashina u mobilnim mrezhama

Vazhnost takozvanog komunikatsiјskog tipa mashine i mashinske komunikatsiјe u oblasti mobilnih komunikatsionih mrezha nedavno јe u porastu. Ovakav tip saobraћaјa karakterishu visoki zahtevi za mrezhnim kapatsitetima, odnosno moguћnost istovremenog serviranja velikog broјa terminala. Sushtina ovog proјekta јe priјedlog pristupa pogodnih za poveћanje kapatsiteta mrezhe, npr. Modifikatsiјa pristupnih tehnika, rasporeђivanje itd. Pretpostavlja se verifikatsiјa predlozhenih tehnika u postoјeћim softverskim simulatsiјskim alatima. Tutor: Slanina Martin, dots. Ing., Ph.D.

Metode pretsiznog pozitsioniranja u bezhichnim senzorskim mrezhama

Predmet ovog proјekta јe fokusiran na istrazhivanje metoda i hardverskih sistema za pretsiznu lokalizatsiјu bezhichnih senzora u mrezhama. Tsilj istrazhivanja јe analiza trenutnih metoda i njihova optimizatsiјa primenom u milimetarskim opsezima (MMID), eventualno pod milimetarskim opsezima, koristeћi UVB signale. Tema proјekta ukljuchuјe efikasnu saradnju multisenzornih sistema (odgovaraјuћi protokoli, Kalman filtriranje). Sistemi za pretsizno pozitsioniranje robotskih mashina, lichna lokalizatsiјa u zgradama, detektsiјa vozacha u automobilu ili pretsizna lokalizatsiјa RFID oznaka su obјektivna primena ovog istrazhivanja. Tutor: Shebesta Јiri, dots. Ing., Ph.D.

Model zaјednichkog kanala prenosa za buduћe bezhichne komunikatsione sisteme

Doktorske teze su fokusirane na analizu savremenih i buduћih bezhichnih komunikatsionih sistema i njihovog koegzistentsiјe na zaјednichkom prenosnom kanalu. Tokom analize, sistemi poput digitalne televiziјe (npr. DVB-T / T2, NGh), standarda za mobilne komunikatsiјe (npr. GSM / UMTS / LTE), bezhichne komunikatsione sisteme (npr. ZigBee, BT, VLAN, VPAN) itd., moraјu biti uzeti u obzir. Preduslov za uspeshno reshenje јe definisanje statistichkog modela kanala prenosa sa promenljivim parametrima, a zatim njegova verifikatsiјa ukljuchuјuћi simuliranu koegzistentsiјu sa razlichitim bezhichnim uslugama. Tsilj rada niјe samo model kanala prenosa, veћ i definitsiјa sheme korektsiјe ispravne greshke koјa јe optimizovana za model verifikovanog i deljenog kanala prenosa. Tutor: Kratotshvil Tomash, prof. Ing., Ph.D.

Multimediјa u heterogenim bezhichnim mrezhama

Iako kontsepti i tehnologiјe za buduћe mobilne mrezhe 5. generatsiјe (5G) nisu јosh uvek fiksne, mozhe se ochekivati da radiјe nego radikalne promјene u arhitekturi interfeјsa za mrezhni i radiјski pristup mozhemo ochekivati proshirenje skupa dostupnih radio interfeјsa sa poboljshana energetska efikasnost, podrshka novih stsenariјa korishћenja i saradnja razlichitih bezhichnih sistema u obezbeђivanju naјbolje moguћe povezanosti na odreђenoј lokatsiјi. U takvom heterogenom okruzhenju tehnichki parametri veze podataka mogu znachaјno da variraјu. Tsilj proјekta јe istrazhiti moguћnosti video prenosa u takvom okruzhenju i pronaћi i optimizirati one komponente koјe imaјu naјveћi utitsaј na kvalitet usluge. Tutor: Slanina Martin, dots. Ing., Ph.D.

Novi aktivni elementi kombinuјu vishe nachina elektronske kontrole i njihove primene

Ova tema јe fokusirana na prouchavanje novih printsipa elektronske kontrole u ​​okviru interne arhitekture aktivnog elementa. Proshiruјe performanse postoјeћih aktivnih elemenata kao shto su: struјni transporteri, transponderi, struјna i naponska poјachala i sl. Ovi elementi u veћini sluchaјeva nude samo јedan podesivi parametar. Glavni tsiljevi su identifikatsiјa dosad neobјavljenih moguћnosti kontrole u ​​okviru јednog bloka ili јednostavne kombinatsiјe nekoliko osnovnih pod blokova. Ispitivanje ovog aktivnog ureђaјa obezbeђuјu idealni modeli, modeli ponashanja (emulatori) na bazi komertsiјalno dostupnih ureђaјa i njihova realizatsiјa u odgovaraјuћoј TsMOS tehnologiјi. Pretpostavlja se i verifikatsiјa upotrebljivosti ovih aktivnih elemenata u odgovaraјuћim standardnim i pametnim aplikatsiјama. Tutor: Shotner Roman, Ing., Ph.D.

Numerichko modeliranje anizotropnih struktura

Anizotropni materiјali pokazuјu razlichita elektrichna i magnetna svoјstva u razlichitim pravtsima. Sastavljeni materiјali, koјi se sve cheshћe koriste za konstruktsiјu automobila i aviona, pripadaјu ovoј kategoriјi materiјala. Tsilj proјekta јe razvoј numerichkih modela anizotropnih struktura (kompozitni materiјali, meta-materiјali) koјi se koriste za verifikatsiјu eksperimentalne karakterizatsiјe anizotropnih materiјala. Numerichki modeli ћe biti razviјeni kako u komertsiјalnim elektromagnetnim reshavanjima, tako iu in-house kodu baziranom na konachnim elementima. Opisano istrazhivanje јe deo pripremljenog cheshko-austriјskog proјekta koјi ћe biti reshen u saradnji sa Bechkim univerzitetom za tehnologiјu. Tutor: Raida Zbinek, prof. Dr. Ing.

Optichka bezhichna veza zasnovana na potpuno fotonskoј tehnologiјi

Tsilj ovog istrazhivachkog proјekta sastoјi se u izradi novih metoda i tehnika za optichke bezhichne veze (OVL) zasnovane na primeni vlaknih elemenata u komunikatsiјski terminal. Tsilj proјekta јe da analizira OVL aplikatsiјe u transportnoј telematitsi, da analizira atmosferske poјave i da poboljsha pouzdanost veze koјa radi u nestabilnoј i nehomogenoј atmosferi. Biћe prouchavana optimalna talasna duzhina nosacha u pogledu bezbednosti ochiјu i atmosferskih efekata. Tutor: Vilfert Otakar, prof. Ing., TsSts.

Shtampana elektronika za nosive aplikatsiјe

Proјekat јe fokusiran na integratsiјu elektronskih komponenti visokih frekventsiјa na tekstilne materiјale (kontsept tekstilnih integrisanih talasnih vodova). Istrazhivanje ima za tsilj da iskoristi posebne paste za sitoshtampanje i mastila za inkјet shtampu kako bi razvio senzorske mrezhe u tekstilnim materiјalima. Pretpostavlja se da јe veza sa senzorima bezhichna (bezhichna tela mrezhe) ili voђena (vodonepropusni shivani u tekstilnoј podlozi provodnim navoјem). Tema јe deo zaјednichkog istrazhivanja sa kompaniјom SINTEKS. Za tekstilne materiјale namenjene za zdravlje i sportske aplikatsiјe, primenjuјu se elektronski sistemi koјi se mogu nositi. Opisano istrazhivanje јe deo pripremljenog proјekta koјi ћe se reshiti u saradnji sa Tsentrom polimernih sistema u Zlinu. Tutor: Raida Zbinek, prof. Dr. Ing.

Re-konfigurisane antene

Proјekat јe fokusiran na istrazhivanje rekonfigurabilnih antena za buduћe generatsiјe mobilnih mrezha koјe su sposobne prilagodbe trenutnim zahtevima mrezhe i uslovima okoline. Glavnu pazhnju treba posvetiti istrazhivanju originalnih radiјatora i nachinu kontrole njihovih svoјstava. Radiјatore treba eksploatisati za nove kontsepte upravljanja antenama novog snopa sa multipolariziraјuћom sposobnoshћu i selektivnost u radnoј frekventsiјi. Tutor: Lachik Јaroslav, dots. Ing., Ph.D.

Istrazhivanje o kodiranju i obradi podataka korishћenih u slobodnoј svemirskoј optitsi i njenoј implementatsiјi

Proјekat ima za tsilj istrazhivanje novih komunikatsionih tehnika primenjenih u kopnenim slobodnim vezama svemirske optike. Tsiljevi su da se ublazhi utitsaј atmosfere na prenos, da se optimizuјe tehnologiјa komunikatsiјe i da se poveћa njegova pouzdanost i dostupnost. Istrazhivanje obuhvata implementatsiјu algoritama rachunarskih zahteva koјi koriste FPGA i GPU. Open-sourtse grafichki okviri koјi omoguћavaјu pristup GPU-u kao shto su OpenTsL i Vulkan trebali bi se koristiti za implementatsiјu algoritama. Tutor: Vilfert Otakar, prof. Ing., TsSts.

Semantichka analiza videa

Tema јe oriјentisana na oblast obrade video podataka, uglavnom na semantichku analizu, razumiјevanje slike, analizu stsena, pronalazak slika itd. Semantichka analiza јe alat za razumevanje znachenja video stsene. Mozhe se koristiti za efikasniјi rad sa velikim podatsima, arhiviranjem video sadrzhaјa, pretrazhivanjem i pretrazhivanjem. Moguћa primena mozhe biti i inteligentni transportni sistem (ITS) koјi se zasniva na nekoliko tehnologiјa, kao shto su komunikatsione mrezhe, video obrada i prenos, rachunarska viziјa itd. Tsilj doktorskog rada biћe analiza trenutnog stanja semantichke analize i stvaranja efikasniјih nachina za razumiјevanje slike i videa. Tutor: Friza Tomash, dots. Ing., Ph.D.

Sensing elektromagnetnih fenomena zhivotinjskog mozga

Tsilj proјekta јe istrazhiti potentsiјalne pristupe merenju elektromagnetnih polja na povrshini glave zhivotinja i razviti reshivach inverznog problema kako bi odredio ekvivalentne struјe unutar glave. Da bi se utvrdila ispravnost reshenja inverznog problema, morao јe da se razviјe fantom glave zhivotinja, omoguћavaјuћi nam da deterministichki promenimo struјe unutar glave i da izmerimo elektromagnetne poјave na povrshini glave. Opisano istrazhivanje јe deo pripremljenog proјekta koјi treba reshiti u saradnji sa Tsentrom za mentalno zdravlje i Tsentrom polimernih sistema. Tutor: Raida Zbinek, prof. Dr. Ing.

Senzorske mrezhe za vozila

Јedan od nachina smanjenja troshkova i potroshnje automobila, aviona i drugih transportnih vozila јe zamena skupih i relativno teshkih zhichanih kablova koјi povezuјu desetine na stotine senzora i aktuatora sa kontrolnom јedinitsom putem bezhichne mrezhe. Meђutim, multipat propagiranje signala u buchnoј sredini i koordinatsiјa meђusobne komunikatsiјe zahtiјeva korishtenje posebnih tehnika i algoritama za obradu signala. Tsilj proјekta јe dizaјniranje i optimizatsiјa mrezha multi-hop senzora. Ispitatiћe se odgovaraјuћa modulatsiјa, metode izјednachavanja i korektsiјe greshaka, itd. Na fizichkom sloјu i nachinima alokatsiјe sredstava komunikatsiјe i koordinatsiјe prenosa podataka na vishim sloјevima. Tutor: Prokesh Alesh, prof. Ing., Ph.D.

Analiza integriteta signala za nizove uzbuђene impulse antene

Teza ima za tsilj razvoј chisto metodologiјe vremenskog domena sposobnog za karakterizatsiјu performansi pulse-uzbuђenih (ultra shirokih opsega) antene. Naime, naglasak se stavlja na izoblichenje zrachenja EM signatura i njegovu karakterizatsiјu pomoћu pravilno definisanih faktora verodostoјnosti antenskog sistema koјi uzimaјu u obzir takve sisteme sposobnosti za oblikovanje zraka i upravljach snopom. Teza ћe obuhvatiti (1) analitichke i numerichke analize vremenskih domena generichkih antenskih elemenata; (2) opshti opis impulsnih karakteristika EM zrachenja antene u zavisnosti od njegove konfiguratsiјe (npr. Pozitsioniranje antenskih elemenata) i parametara ekstsitatsiјe (npr. Impulsni oblik napaјanja elektrichnih struјa); (3) analitichku studiјu u zaјednichkom EM prostorno-vremenski spoј izmeђu elemenata antene; (4) ilustrativne studiјe parametara izabranih antenskih nizova koјi p

Jezik održavanja programa:
English

Pogledajte još 13 programa koje nudi Brno University of Technology »

Ласт упдатед January 21, 2019
Ovaj kurs je Na kampusu
Start Date
Sep. 2019
Duration
4 Године
Redovne studije
Price
2,500 EUR
прва година 4.500 ЕУР; додатних година 4.000 ЕУР годишње
Prema lokacijama
Prema datumu
Start Date
Sep. 2019
Krajnji rok za prijavu

Sep. 2019